Sta je Zen Budizam?! - An Overview
Sta je Zen Budizam?! - An Overview
Blog Article
" Dve strane su bile voljne da more info se usaglase oko četiri od pet tačaka, ali zajednica se raspala zbog delikatnog pitanja noćnih arhatovih polucija. Većina samge (kasnije mahasanghika) je držala poziciju da su arhata i dalje boginje mogle da zavedu u snu, dok su „stari" (sthaviras, kasnije staviravada) imali suprotno stanovište.[13]
Nasilje je postalo neka vrsta običaja ne samo u zen manastirima, već i među svetovnjacima. U zen pričama se pominje prijateljica učitelja Hakuina koja je držala čajdžinicu. On je učenicima preporučivao njeno poznavanje zena, a ona ih je dočekivala u čajdžinici i "lemala žaračem".[twenty]
Šta se onda događa tokom procesa kojim nesvesno postaje svesno? Biće bolje da, odgovarajući na ovo pitanje, nađemo i novu formulaciju za nj. Uopšte ne postoji »svest«, niti postoji »nesvesnost«. Postoje stupnjevi svesnog i nesvesnog, te bi naše pitanje trebalo da glasi: šta se događa kad postanem svestan onog čega ranije nisam bio svestan?
Zen učenici su polagali zavet da su spremni da smrtno stradaju od ruke svog učitelja.[16] U zen pričama je zabeležen najmanje jedan slučaj ubistva "učiteljskim" štapom. Ekido je bio posebno surov učitelj.
Nemoguće je objasniti što je intuicija, iako je – kako kažu budisti – svaki čovjek posjeduje u potencijalu. Onaj tko je razvio ovu sposobnost može je prepoznati kod drugih, ali je ne može racionalno objasniti drugima, jer ona nadilazi logiku uma.
Uprkos antisholasticizmu zena, na njega je uticao veći broj sutri: tradicija tvrdi da je Bodidarma svojim učenicima dao Lankavatara sutru, da su prađnjaparamite često bile korišćene, a da se »Vimalaktrtijevo ćutanje« iz sutre koja nosi njegovo ime zove »čisti zen«.[two]
Lao Ce je opštim pojmovima jasno izrazio osnovno načelo paradoksalne logike. »Reči koje su potpuno istinite izgledaju paradoksalne «. I čuan Zu: »Onaj koji je neko jeste neko. Onaj koji je niko takođe je neko.«
Na zen je veoma uticala škola praznine, čiji je osnovni pojam šunjata. Prema rečima zen učitelja Dešimarua, praznina je stanje duha u kome možemo da udomimo čitav svemir:
Ovo iskustvo, sasvim logično sa stanovišta paradoksalne logike, besmisleno je sa stanovišta aristotelovske logike. Zato je većini ljudi veoma teško da budu svesni ambivalentnih osećanja. Ako su svesni ljubavi, ne mogu biti svesni mržnje — pošto bi bilo sasvim besmisleno u isti mah imati dva protivrečna osećanja prema istoj osobi.
Značaj ove vrste iskustvene spoznaje počiva u činjenici da ona prevazilazi spoznaju i svest u kojima subjekt-objekt sebe posmatra kao neki predmet, te tako prevazilazi zapadno, racionalističko shvatanje spoznavanja. (Kad se radi o iskustvenoj spoznaji, u zapadnoj tradiciji izuzetke predstavljaju Spinozin najviši vid spoznaje — intuicija; Fihteova (Fichte) intelektualna intuicija ili Bergsonova (Bergson) stvaralačka svest.
Nakon probuđenja, prvo je otišao u Varanasi, da bi onoj petorici prosjaka s kojima je živeo tokom šest godina asketskog života, u Jelenjem parku održao svoju prvu besedu o četiri plemenite istine; ona je postala poznata kao „Beseda o pokretanju točka darme“. Saslušavši ga i poverovavši mu, postali su njegovi prvi sledbenici. Posle prve propovedi, zajednica obraćenih spektakularno je rasla, privlačeći sveštenike, kraljeve i askete. Narednih forty five godina Buda je propovedao po severoistočnoj Indiji. Indijski budizam, zajedno sa drugim rastućim asketskim pokretima, bio je izazov samodopadljivom i stratifikovanom induskom društvu.[thirteen]
Duhovitog i nekonvencionalnog stila, bio je jedan od prvih ljudi koji su širili budizam na Zapadu tokom sedamdesetih.
Razorni porivi, ili poriv vraćanja u matericu ili smrt, poriv da pojedem sve one particular kojima bih želeo da budem blizak — svi ovi i mnogi drugi regresivni porivi mogu, ili ne mogu, biti spojivi sa društvenim karakterom, no ni pod kojim okolnostima nisu spojivi sa inherentnim ciljevima evolucije čovekove prirode. Kad odojče želi da bude podojeno, to je normalno, tj. odgovara stupnju evolucije na kome se ono tada nalazi.
Otuda svaki sačuvan govor (sutta) počinje formulom: Evam me sutam – “Ovako sam čuo”. Ovo učenje prenošeno je unutar monaške zajednice putem dobro utvrđene usmene tradicije. Tek oko a hundred. pre n.e. su Tipitaku prvi set zabeležili u pismenoj formi i to na Šri Lanki sinšaleški monasi-pisari.
Report this page